Zato se oslobodio na konferenciji...

- Zgadi mi se kad ga vidin s druge strane mriže! Nikad ga nisam dobio, iako, nikad nismo ni igrali. Bar ne ovaj pravi, veliki tenis. Možda iz ruke do jedanaest ili tako nešto...

Bio je više nego očito nervozan:

- Da sam igrao s nekim tko se ne zove Marin Čilić, bilo bi drukčije. Ovako sam bio jako nervozan, ipak smo mi veliki prijatelji i dugo se poznajemo.

Bar je publika bila na njegovoj strani, u jednom trenutku, pola dvorane skandiralo je "Toni, Toni!".

- Ae, publika je uvik na strani slabijeg.

Na trenutke je izgledalo i kao uobičajena novinska konferencija. Ali, samo na trenutke. Zanimalo nas je, što je sasvim logično, što namjerava poslije Zagreba. Može li nastaviti igrati ovako dobro. Klasika...

- Odigrat ću još tri turnira na betonu i onda dolazi moj dio sezone, moja podloga, na njoj mogu trčat do jutra! Što se tiče tenisa... Čujte, napredovao sam otkako sam s Prpićem (trener, op.a.), značajno sam popravio servis, prije bi ga ubacivao kao dječak od dvanaest godina. Mislim, nije ni to sad nešto spektakularno, namučim se za tih 190 km/h, ali preko toga ne ide. A onda dođe Čilić i ubaci 203... pa 220...

Netko je spomenuo fakultet:

- Ma idi, brate, kakav fakultet, da budem rob?!? Ovako mi je baš lipo, radim šta volim i baš mi je super. Naravno, ne bi mi bilo tako bez podrške roditelja.

U drugom setu dvaput je spašavao 15-40, ukupno pet Čilićevih break prilika. Prvu od dvije vezane kod 5-5 izvukao je monstruoznim forhend winnerom!
Drzak, pozitivno drzak. I zabavan. Cilj mu je što prije ući u prvih sto tenisača svijeta. Kamo sreće za tenis i novinare koji ga prate...

- Ajmo još pričat, šta je sad?!